Siguran sam da dobar deo vas nema pojma kako je teško voleti i brinuti o životinjama na ulici. Životinje su kao deca, uglavnom iskrenih emocija, koje lako pokazuju, a malo toga od naših pisanih i nepisanih pravila, ljudskog licemerja i dvoličnosti razumeju. Psi trče za automobilima, laju u pola noći, potuku se sa drugim psima, laju na ljude, jer su im neki ljudi, nekad učinili, neko zlo.
Onda tako staneš i gledaš psa koji se razlajao na sred ulice, sav besan, a ne možeš ga ućutkati, jer on iskreno iskazuje neku svoju emociju, i samo pratiš da situacija ne od dođavola, jer uvek ima ljudi, pizdeka koji umesto da upale baklje i na kolac nabiju one koje su nas pokrali i ponizili, svoj bes iskaljuju na nemoćnijima od sebe.
Čitav tekst na Kreten iz komšiluka
(Postove za Blogosferu čita i preporučuje Hana Kazazović – Cyber Bosanka)
