Postoje one narodne mudrosti koje su toliko puta izrečene da su se izlizale i kad ih neko kaže, ja čujem samo poznati red riječi i bez razmišljanja odbacujem njegovo značenje. Sad ću malo bolje razmisliti o tome 
.
”Nikad ne reci nikad” je bila moj glavni moto u spomenarima iz osnovne škole. Šaljivo, šaljivo. Kaže mi da ne kažem nikad, a sama izgovara nikad. Ali je upravo u tome snaga, toliko je važno ne reći nikad, da mudrost krši svoje pravilo kako bi to naglasilo. Koliko god isklišeizirana, ja se i danas slažem da nikad ne treba reći nikad. Primjer iz života: nikad ne reci da ti cigić nikad neće oteti mobitel na Vilsonovom držeći čakiju napola izvađenu iz džepa.
Čitav tekst pročitajte na Golub bolje pjeva od vrapca
(Postove za Blogosferu čita i preporučuje Hana Kazazović – Cyber Bosanka)
